DIJETE1 ZDRAVLJE LEPOTA  VEŽBANJE DUH/TELO TABLICE I ALATI RIZNICA
BLOG  

FORUM

O NAMA
MARKETING
KONTAKT
HOME
  Najčitanije:
TEST1
Mesečeva dijeta
Dijeta sa jabukama
Dijeta sa jajima
Pritkinova dijeta
Iskustva
Zabava
 
Zapamti i podeli sa drugima!
   
  Izračunajte:
Indeks telesne mase
Bazalni metabolizam
Potrošnja kalorija
Tablica težina
 

 

Autorka: Ankica Simić
nutricionista-dijetetičar
više o autorki

Kako (a pri tom i lako) do željene težine (I deo)

 

Povezano sa:
- Kako (a pri tom i lako) do željene težine (deo II)
- Ogledalo zdravlja ili kako biti i ostati zdrav ( deo I , deo II i deo III)


Mnogi su se na ovaj naslov samo (kiselo) nasmejali drugi bi rekli da je to “mission immposible” tj.apsolutno nemoguće! A treći su verovatno pomislili kako je to samo veoma“neslana” šala… Ali za sve neverne Tome i druge pesimiste malo vedrih vesti na tu temu. Ovo je moguće i ako znate kako- lako dostižan san!

Prvo bi smo trebali da razjasnimo nekoliko stvari u vezi toga šta utiče na našu težinu:
To su genetsko nasleđe, metabolizam i psihološki činioci.

Iako je, što se genetskog nasleđa tiče, važno da li u porodici imamo devet od deset članova šire i uže familije koji imaju problem sa težinom, još je važnije naše “vekovno” odnosno predačko nasleđe.


Krenimo sada na jedno malo putovanje u prošlost:

Ljudi su u samom povoju civilizacije živeli u plemenima, hranili su se mahom onim što su našli u prirodi: bobicama, korenjem, raznim travama… prvi ljudi su bili sakupljači… obroci su najčešće bili nedovoljni i neredovni.

Kasnije se neki naš pametni predak dosetio da bi bilo dobro hranu pribaviti planski a drugi je smislio i način a to uradi tako što je uzeo batinu, zašiljio na jednom kraju i načinio koplje kojim je ulovio prvog jelena… tako su nastali lovci. I ovde je hrane bilo nedovoljno i bila je neredovna jer je zavisila od toga koliko su spretni bili lovci i koliko su životinje bile neoprezne a takođe i od “mišića” tj. jači je uzimao više od slabijeg, ali je hrane ipak bilo malo više nego u prvoj fazi skupljača. I naravno kad na trpezi nije bilo mesa opet su se sakupljali divlji plodovi.

Onda se naš treći pametni predak setio da nije potrebno “juriti” obrok već da je moguće životinje uhvatiti jednom i čuvati ih da ne pobegnu a jesti onda kada pleme ogladni… tako su nastali nomadi - stočari. Tada je mesa i mleka bilo dovoljno (bar onoliko koliko je bilo paše za ishranu stoke…) ali opet su oskudevali u povrću i voću koga su i dalje skupljali u prirodi.

A tada se naš četvrti pametni predak setio da se biljke mogu i gajiti i tako nastaju prva naselja i razvija se ratarstvo. Dalja istorija savremenog sveta je uglavnom svima poznata i nalazi se u knjigama istorije.

Ali šta je ono što u vezi ishrane možemo zaključiti iz ove priče?
Sa nastankom civilizacije počinju da se uzgajaju “pripitomljene” poljoprivredne kulture i pripitomljene životinje. I one naravno “trpe” blagodeti civilizacije i planskim uzgojem postaju veće, ukusnije, kaloričnije… i tako se ishrana polako menja, postaje nutritivno bogatija i omogućava bolje zadovoljenje čovekovih potreba.

Međutim, s obzirom da je faza razvoja čoveka u kojoj je problem ishrane predstavljao dominantno pitanje opstanka trajala neuporedivo duže nego period civilizacije u kojoj se i sada nalazimo naši geni još uvek funkcionišu po tom arhaičnom obrascu koga smo razvili tokom miliona godina našeg razvoja kao ljudske vrste.

Čovek je hiljadama vekova prvenstveno bio biljojed da bi tek znatno kasnije počeo da jede meso i to i dalje sa preferencijom biljne hrane odnosno postao je svaštojed.
Naš ceo digestivni sistem je formiran na tom principu, počev od razvoja zuba i vilice koji su prvenstveno formirani za žvakanje biljne hrane (za razliku od tipičnih mesojeda čovek ima izuzetno slabe očnjake - ali ih ipak ima što znači da u određenoj količini može jesti meso) pa do dužine creva koja su takođe mnogo više prilagođena biljnoj hrani (mesojedi imaju mnogo kraća creva od biljojeda a čovek se nalazi negde između ali ipak više naginje ka biljojedima).
Ishrana današnjeg čoveka obiluje namirnicama životinskog porekla i to mnogo više nego što je genetski predviđeno da naše telo može da svari. U proseku čovek mesečno pojede od 3-5 kg mesa i mesnih prerađevina umesto 1-1.5 kg koliko bi bilo optimalno. Ovo dovodi do mnogih posledica po zdravlje počev od gojaznosti - koja je bolest broj jedan savremenog čoveka u razvijenim zemljama, pa do kancera debelog creva s obzirom da se životinjski proteini veoma dugo i nepotpuno vare, dugo ostaju u crevima koja su predugačka i vrše intoksikaciju celog organizma svojim raspadnim produktima.

Ovo nas dovodi do druge priče –priče o metabolizmu.
Većinu vremena naši preci su jeli ono što su imali-onda kada su imali! Ako je nekad i bilo viška hrane sav višak se automatski taložio u vidu masnih naslaga. Upravo ovaj mehanizam je omogućio čoveku da preživi i da prebrodi duge periode gladi. Čovek je jedna od retkih vrsta na svetu koja se može gotovo neograničeno gojiti (skoro sve druge životinjske vrste imaju genetski maksimum). Ali druge životinjske vrste su generalno sposobnije da same sebi obezbede hranu (biljojedi pasu travu koju čovek ne može da vari, mesojedi love - čovek je neuporedivo slabiji od bilo koje životinje – imajte na umu da je čovek nekada nije imao ni pušku, ni luk i strelu i prošle su hiljade godina pre nego što su ove naprave bile izmišljene) i da nije bilo ovog mehanizma mi ne bismo opstali kao vrsta.
Upravo ovaj mehanizam je u sadašnjem vremenu izobilja odgovoran za prekomerno gojenje čoveka ukoliko on unosi previše hrane!

A sada dolazimo do onog trećeg, možda i najznačajnijeg a svakako najkobnijeg faktora-psiholoških aspekata ishrane.
često čujemo ovakve izjave “oči su mu gladne… ne mogu da odolim da ne pojedem… ”
Sama hrana je za čoveka (za razliku od bilo koje druge vrste) izvor zadovoljstva. Ovo ima veze sa činjenicom da je čovek sisar i da za razliku od drugih bića ima znatno razvijenije mnoge psihičke funkcije kao što su osećanje ljubavi, naklonost, potreba za nežnošći itd.
Sva ova osećanja se razvijaju u malom ljudskom biću od trenutka kada dođe na svet i u majčinom naručju prvi put počne da sisa.
Od tog trenutka se uspostavlja veza: “hrana = ljubav, sigurnost i zadovoljstvo” i taj obrazac kasnije postaje dominantna šema po kojoj čovek funkcioniše.
Iz tog razloga mnogi ljudi kada su nervozni I pod stresom otvaraju frižider i počinju da jedu jer se aktivira ovaj mehanizam po kome se pun stomak izjednačava sa osećanjem sreće! Time se podsvesno beži od problema i makar na kratko doživljava osećaj bezrbižnosti i zadovoljstva.
Ali ukoliko osoba ima problem sa viškom kilograma to će nažalost dovesti do novog problema a to je taloženje istih, pa će se ona iznervirati i opet posegnuti za hranom, uneti nepotrebne kalorije i tako se stvara začarani krug!


Koje je rešenje?

Svako ko ima problem sa težinom mora temeljno razmisliti o svom načinu ishrane ipromeniti štošta u svojim navikama. Svako zavaravanje na temu “brzo, lako i efikasno” ne deluje jer problem nije ni “nedelujuća” dijeta ili preparat, ni jo-jo efekat, ni “usporen” metabolizam (koga svi krive za svoje neuspehe) već u pogrešno postavljenim principima ishrane.

Pravilna ishrana treba da sadrži 80% namirnica biljnog porekla i samo 20% životinjskog. Meso treba jesti samo tri puta nedeljno. Spremanje obroka treba da isključi pohovanje i prženje (imajte na umu da praistorijski čovek nije imao tiganj) i da jede presno svaku hranu koja se može tako jesti (bez preterivanja naravno-jer današnji želuci su ipak postali “civilizovani”). Žitarice treba da čine 30 % udela dnevnog obroka. Treba što manje jesti koncentrovane šećere i slatkiše (da li da pomenem da praistorijski čovek nije jeo torte?!… i da naš pankreas nije stvoren da metaboliše toliko mnogo koncentrovanog šećera, kao i činjenicu da je količina insulina koju on može da izluči genetski određena - kada se ova granica prekorači nastaje dijabet tipa 2….).

I na kraju kada su vam” oči gladne” zapitajte se da li je ta šnicla ili kolač baš ono što vam sada treba i šta je to što vi u stvari želite. Biće vam lakše da toj poslastici kažete NE!
Ukoliko kada ovo pročitate odlučite da neke od ovih saveta uključite u svoj svakodnevni život uočićete drastične promene u svom zdravlju i rešiti mnoge probleme od kojih je samo vrh ledenog brega -višak kilograma!

I naravno ovde nije kraj priče… istorija naših predaka nam može objasniti zašto je tokom mršavljenja neophodna fizička aktivnost, zašto “brze” dijete ne deluju, zašto ne treba za doručak jesti samo voće, zašto nema nikavog smisla izbacivati večeru, zašto grickalice goje… pa, nastavak sledi...

 

Drugi deo >>


Ankica Simić
nutricionista-dijetetičar

e-mail: ankica@dijeta.net
tel. 064/13-63-269



 

Licni trener





  Dijeta.net i na:  
Facebook grupa
Twitter

FaceBook stranica:

  Korisni linkovi
Tablete za mršavljenje

Nadi posao sa Jooble


 

   
[ Vrh stranice ]
   
   

Sadržaj ovog sajta je vlasništvo www.dijeta.net-a :: Neka prava su zadržana i nalaze se pod Creative Commons 3.0 licencom. To znači da se mogu preuzimati tekstovi ali mora biti imenovan pravi izvor informacije (link prema sajtu www.dijeta.net), sadržaj se ne sme koristiti u komercijalne svrhe i ne sme se menjati na bilo koji način

Copyright: dijeta.net 2007-2013.